Kardiolog objašnjava: Simptomi koji najavljuju srčani udar i na koje morate da obratite pažnju!

Ponekad simptomi srčanog udara mogu da budu složeni, nije ih lako prepoznati ili se maskiraju drugim tegobama koje mogu samog pacijenta navesti  da pomisli da se radi o nekoj drugoj bolesti. Mr sc.med dr Ognjen Gudelj, internista - kardiolog, objašnjava kako ti simptomi izgledaju.

- Simptomi srčanog udara ne moraju da se pojave svi odjednom. Prvi simptomi se mogu  manifestovati kao osećaj bola u grudima, neugodan pritisak iza grudne kosti, bol u sredini grudnog koša koji pacijent najčešće opisuje kao da im je neko seo na grudi. Širenje bolova u levo rame, levu
ruku, levu stranu vrata. Osećaj mučnine i nedostatka vazduha, omaglice, naglo pomračenje vida, kao i nesvestice - ističe doktor. Kako dodaje, kašalj može da bude prateći simptom, potom naglo znojenje, mučnina i gubitak apetita, pa i povraćanje.
 -  Važno je da se zna da srčani udar nije trenutni događaj već stanje koje se razvija od četiri do šest sati i svaki minut je dragocen. Najveći broj oštećenja nastaje u prvom satu. Srčani udar nekad može da prođe i bez simptoma,  i tda je reč o "tihom srčanom udaru" - kaže lekar.
 Ako se pomenuti simptomi jave, neophodno je otići najbližem lekaru ili Hitnoj pomoći.
 - Posebnom riziku su izloženi kardiološki pacijenti ili dijabetičari - dodaje.



SIMPTOMI KOD ŽENA
 - Od 25 do 50 odsto žena neće imati simptomatologiju bola kod srčanog udara istu kao muškarci, već će je opisati kao teskobu u grudima - napominje lekar.

NAJBOLJA PREVENTIVA
 - Ovde se podrazumeva redovno  kontrolisanje sistematskim pregledima mlađe populacije jednom godišnje, dok osobe starije od 60 godina treba da na šest meseci rade pregled EKG - om i da se konsultuju sa internistom. Potrebno je da dijabetičari odlaze na redovne kontrole jer spadaju u
ugroženiju populaciju kad je reč o povezanosti srčanog udara i njihove osnovne bolesti  - savetuje kardiolog. Na listi prevetivnih mera nalaze se i praćenje labaratorijskih  parametara holesterola i lipidnog statusa na godišnjem nivou, eliminisanje loših prehrambenih  navika i pušenja i redovna fizička aktivnost.

NAJTEŽE POSLEDICE
 -  Jedna od najtežih posledica srčanog udara je infarkt miokarda. Najpodložnija populacija koja doživi ovu vrstu infrakta jesu osobe koje imaju loše životne navike i koje nimalo ne koriguju, osobe koje su izložene svakodnevnom stresu, kao i one koje ne odlaze na redovne kardiološke preglede - kaže doktor Gudelj. Pol i genetika spadaju u faktore  koji povećavaju stopu mortaliteta.



ISTRAŽIVANJE I BROJEVI
Istraživanja koja su sprovedena da bi se došlo do što pouzdanijih rezultata u vezi sa infarktom, uključivala su 1.800 ljudi starijih od 45. godina. Uslov je bio da nemaju nikakvih srčanih smetnji i da su u potpunosti zdravi. Lekari su uradili skener srca i taj isti postupak ponovili deset godina kasnije. Ponavljanjem skenera došli su do podatka da čak 8% ispitanika ima oštećenje na srcu. Kada su upitani za simptome i lečenje, ispitanici su bili u čudu jer nisu imali nikakve simptome i nisu ni znali da je do oštećenja došlo. U čak sedamdeset odsto slučajeva ljudi koji su na žalost preminuli od iznenadnog infarkta, pokazalo se da su na srcu imali ožiljke za koje nije postajala medicinska istorija u kartomima preminulih da su lečeni i da su uopšte znali za njihovo postojanje.